ruzan je ovaj zivot... ruzan kao ono izmisljeno bice u pricama koje su nam pricale nane da nas prestrase dok smo bili mali....
Ruzan je i pokvaren kao i vecina ljudi ... sad ce mnogi reci daj ba, nije meni je bas super...a da doci ce vrijeme kad ce se svi naci u ovim rjecima , danas mojim sutra tvojim...
svakome ce doci ovaj trenutak kad ce ocima svojim drugacije da gleda na svijet...
o da, zar si i ti takav, zar je i ona ... ma ne mogu da vjerujem....
i opet ono svako sumorno jutro
opet ona jutarnja kafa okruzena groznom tisinom
svaki dan siv i tmuran... pitam se kad ce doci proljece... da taj divni osjecaj..budi se sve.. cak i ja
Da bas zelim da se probudim
da udahnem onu srecu
da opet volim zivot
i tebe i sve oko sebe... a mora doc
ja sam svom zivotu oprostila... ikao me nije izabrao medu one svoje sretne... ja ga na neki nacin i volim jer mi je u svemu ovom dao par svojih radosnih zrakica koje me drze na zivotu.
oprosti i ti svom i nadaj se boljem.....
Nema komentara:
Objavi komentar